Moje ime je Goja. Znam šta ćete pomisliti! Ne, nisam u srodstvu s Franciskom Gojom. iako bi to baš dobro izgledalo u mojoj biografiji. 🙂

Nije to tako egzotično kao što zvuči, zapravo je to ime moje bake. Ime koje nosim kao obavezu i kao nežno podsećanje da umetnost i život uvek idu zajedno.

Fotografija, videografija i muzika su moj način da govorim. Knjige, filmovi i razgovori su moj način da slušam. Negde između te dve strane – nastaje sve što radim.

Dok sam majka, supruga i osoba koja voli knjige i duge razgovore, u poslu sam neko ko vidi detalj i pretvara ga u priču. Majčinstvo i ljubav prema porodici naučili su me da vredne stvari često prolaze tiho, da ih moraš pažljivo posmatrati, čuvati i oblikovati. Tako pristupam i poslu, s pažnjom, iskrenošću i poštovanjem prema svakoj priči koju pričam.

Ne pravim sadržaj da bi bio lep. Pravim ga da bi bio živ. Da se oseti, da te pomeri, da te podseti na nešto što si možda zaboravio. Da ostane kao pesma koju pevušiš danima, iako ne znaš tačno zašto.

Volim ljude. Njihove priče, osmehe, nesigurnosti, rečenice koje se slučajno izgovore, a pamte zauvek. U vreme kada svi pričaju o AI-ju, uvek tražim ono ljudsko: iskrenu emociju, pogled, glas, trenutak koji vredi zabeležiti. Jer samo tada priča ima dušu.

Godine rada u marketingu donele su iskustvo “, ali najvažnije sam spoznala još kao devojčica, posmatrajući roditelje kako od nule grade porodični biznis. Bez šablona, bez prečica. Samo rad, poštenje, vera i kvalitet. To je temelj koji i danas nosim u svom poslu.

Danas biram s kim radim, i na to sam posebno ponosna. Ako u vašem poslu ima poezije, boje i emocije, na istoj smo talasnoj dužini. Ako nema, možemo je zajedno napisati.

Naposletku, moj posao nije “usluga”, već zajednički proces stvaranja. Ako i vi radite iz strasti, razumećemo se odmah. Jer ono što radim nije samo digitalni marketing.
To je razgovor koji traje i kad kamera prestane da snima.
To je priča koja ostaje.

Vaša digitalna bobica – Goja. 🍓